Срећан или сретан?

СРЕЋАН 8. март или СРЕТАН 8. март?

Понеко тврди да је правилан само облик срећан, јер се само овај придев односи на именицу срећа, док је облик сретан настао од глагола сретати (се) и обележава онога кога срећемо. Међутим:

1. Оба облика су правилна, мада се први препоручује зато што је уобичајен на истоку нашег говорног подручја. Оба их налазимо и код Вука (Нико не може овога свијета у свачему срећан бити. Твој се брат родио сретне ноћи, он ће бити сретан довека!), који, такође у Рјечнику предност даје првоме.

2. Оба облика су настала од гагола сретати (се). Прво је од основе овог глагола и одговарајућег суфикса сачињена именица срећа. Она је специфичност јужнословенских језика (у српском се јавља од 13. века). Остали словенски језици, као и бугарски књижевни, задржали су стару, прасловенску реч (уп. руско счастье). Од именице срећа саграђен је, даље, придев срећан, који је гласовним променама преобликован у сретан. Овај облик се само у мушком роду подударио са трпним придевом сретан („кога срећу“). Женски и средњи род се разликују: „Сретна Нова година“, али „Она је често сретана са њим“.

Нове речи

Чини ми се да  бар једном недељно чујем по једну нову реч. Кад кажем нову, не мислим да она већ негде није забележена, али је ја просто до тада нисам чула. Најчешће су из омладинског жаргона (тако рецимо јуче чух за КРАМПАЧУ :=) ). Али их има и из других области…Скоро сам чула и за реч ПОКОЈИШТЕ.  Интересује ме да ли и ви имате неких лексичких новотарија, па да их заједно сакупљамо…

Проблеми са садржајем…

Ево, сад покушавам да укнапим „Дервиш и смрт“ у свега три часа. Чини ми се да је немогуће. О Андрићу да не говорим. А тек кад њима поменем пет обимних дела у року од два месеца… Има ли наде да се гимназијски програми иоле растерете?

Откуд овде

75264_476982412351826_1059603177_n Још док сам била ученик, чинило ми се да је настава сувише традиционална-табла, креда, свеска, диктирање, бесомучне писаније…Када сам се нашла са оне стране катедре, опет сам имала исти осећај-само сам се овога пута ја осећала  главним кривцем за незанимљиву наставу. Након месец дана већ ми је било јасно да је интернет  решење. Након неких интернет и фејзбук активности, задовољство је било обостарно. Ученици заинтересованији, самим тим и ја, а настава фунционалнија.

Овде сам да покушам да и преко блога допринесем бољитку часа.

У то име, живели! 🙂

Поздрав свима!